avatar
Куч
58.54
Рейтинг
+22.02

Abror Jo'raqulov

Мақолалар

“Хитой тили кўприги” танлови ғолиблари

Самарқанд давлат чет тиллар институти жамоавий блоги


 


Жорий йилнинг 22 май куни Тошкент шаҳридаги Тошкент давлат шарқшунослик институтида “Хитой тили кўприги” танловининг навбатдаги Республика босқичи бўлиб ўтди. Унда Таржимонлик факультети хитой тили йўналиши талабалари иштирок этиб, олий ўрин ва совринларни қўлга киритиб қайтишди.


Юртимизда таълимга бўлган эътибор, ҳукуматимиз томонидан яратилиб берилаётган имкониятлар ва институтимизнинг хорижий университетлар билан ўрнатган кўп йиллик ҳамкорлиги натижасида талабаларимиз ҳудудий ва республика танловларида юқори ўринларни эгаллаб келишмоқда. Айниқса талабаларимизнинг бундай юқори чўққиларни эгаллашларида факультетимизда фаолият юритаётган хитойлик устозларимиз Ма Цуи Линг, Ванг Ли Фенг, Ли Шин Ди ларнинг меҳнатлари бор.


 Ушбу танловда муваффақиятли қатнашиб, факультетимизнинг 3 курс хитой тили йўналиши талабаси Рахимова Дилдора — “Хитой тили кўприги” Республика танловида мутлоқ ғолибликни қўлга киритди ва танловнинг Хитойда ўтказиладиган Бутунжаҳон охирги босқичида иштирок этиш йўлланмасини қўлга киритди. Бундан ташқари шу факультетнинг яна бир талабаси Мусурмонов Хуршид -  “Хитой тили кўприги” Республика танловида фахрли III – ўрин соҳиби бўлди.  Уларни факультет жамоаси номидан табриклаб, кейинги ўқишларида омадлар тилаб қоламиз.

“Хитой тили кўприги” танловидан лавҳалар

Самарқанд давлат чет тиллар институти жамоавий блоги

 



 



 



 


Жорий йилнинг 22 май куни Тошкент шаҳридаги Тошкент давлат шарқшунослик институтида “Хитой тили кўприги” танловининг навбатдаги Республика босқичи бўлиб ўтди. Унда Таржимонлик факультети хитой тили йўналиши талабалари иштирок этиб, олий ўрин ва совринларни қўлга киритиб қайтишди.


 

“Зарафшон” маҳоратчилари.

Самарқанд давлат чет тиллар институти жамоавий блоги

       


 


2013 йил 22 май куни  “Зарафшон” газетаси қошида ташкил этилган “Маҳорат” мактабининг навбатдаги 7-қалдирғоч ўқувчиларига “Маҳорат” мактаби сертификатлари топширилди.


         6 ой давомида журналистик ва босма оммавий ахборот воситаларининг билимлари, йўл-йўриқлари борасида сабоқ олган 40 нафар тингловчилардан 24 та  ёшлар маҳоратчилар сертификати билан тақдирланишди. Учрашув аввалида журналистик ҳуқуқий экспериментал масалалари бўйича маърузалар бўлди ва Ўзбекистон (босма ижодий оммавий ахборот) журналистлари ижодий уюшмаси раиси Шерзод Ғуломов, “Олтин қалам” соҳибаси Гулруҳ Мўминова, “Зарафшон” газетаси бош муҳаррири – журналист Фармон Тошев,  Тошкентдан ташриф буюрган депутатлар, журналистлар иштирок этиб, ёш бўлажак журналист маҳоратчиларга тилаклар ва ўгитлар беришди. Зарафшон газетасининг 100 йиллик байрам учрашувига шукуҳ бағишлади.


“Бу ерга келиб, мана шундай қутлуғ даргоҳда журналист ким, у нима қилиши кераклиги тўғрисида олган билимларим мени жамият ҳаётига янада фаолроқ бўлишга, фуқаролик жамияти сари илдам қадам қўйишга ундайди. Бу сертификат мен учун катта масъулият эканлигини янада ҳис қилмоқдаман.” – дея хурсандчилик тўйғуларини изҳор этди СамДЧТИ Таржимонлик факультети талабаси, маҳорат мактаби тингловчиси Бакаева Феруза.


Дарҳақиқат, устозимиз уқтирганларидек қайси касбда бўлишдан қатъий назар журналистик шижоатни канда қилмаслик, бугунги муносабатларга лоқайдлик билан эмас, балки жавобгарлик ҳисси билан яшашни ўрганиш лозим. Айтиш жоизки, маҳоратчилардан 10 нафари СамДЧТИ талабаларидир.


 


СамДЧТИ Таржимонлик факультети талабаси М.Солиева


(Суратда: чапдан ўнга: Батурова Сабоҳат, устоз Убайдуллаев Қодир, Солиева Мубина ва Бакаева Феруза. Тақдирланиш пайтида)

Чет элликларни ўзига оҳанрабодек тортаётган кўҳна ва навқирон Самарқанд!

Самарқанд давлат чет тиллар институти жамоавий блоги

Юракдаги кечинмаларим


 


     


 Ёшлик орзуларга тўла умр фасли. Ёшликда дунё кўришни, ўзга юртларга саёҳат қилишни, эркин қушга айланиб, парвоз этишни хоҳламаган инсон топилмаса керак. Ўзга юртга саёҳат қилиш фақат роҳатдан иборат эмас экан. Сизда маданий ҳордиқ олиш билан бирга, қандайдир юракни жунбўшга келтирадиган ҳислар пайдо бўлар экан. Гўё ўтган умримиз, яқинларимиз кўз олдимизда гавдаланади. Аввал ниманидир нотўғри қилган бўлсак, кимнидир бироз бўлса-да ранжитган бўлсак, шуларни ўйлаб надомат чекамиз, афсусланамиз. Бу вақт йўқотганларимиз ва топганларимизни сарҳисоб қилишга қулай фурсат тўғилар экан.


Harakat va intilish

Самарқанд давлат чет тиллар институти жамоавий блоги


       


         Notiqlik san’atiga tayyorlanayotgan vaqtlarim edi. Har kuni qaysi mavzuda yozsam ekan deb o’ylardim. Har doim oyimga: “ Oyi qaysi mavzuni tanlasam ekan, qaysi mavzu yaxshiroq, menga juda ham zo’r mavzu kerak. Lekin umuman topolmayapman ” – derdim. Bir kun oyim “ Mukarrama, notiqlik san’atida qatnashish uchun nima qilding? Faqat mavzu o’ylashning o’zi yetarmikin? Qanaqa kitob o’qib ko’rding yoki bo’lmasa internetdan biror nima qidirib ko’rdingmi? Yanada ko’proq harakat qilsang bo’lmaydimi” -  deb koyib berdilar. So’ng menga bir qadimgi rivoyatni aytib berdilar.


         Qadimda bir yurtni suv bosibdi. Hamma u yoqdan bu yoqqa qocha boshlabdi. Lekin bir kishi hech qayoqqa qochmasdan uyining tomida o’tirganmish. Suv to’pig’iga kelib qolgan… Yoniga bir qayiq kelib to’xtabdi.“Hoy! Baraka topgur, qayiqqa chiq, cho’kib ketasan!” deyishsa bosh chayqabdi. “Men umrim bo’yi toat ibodat qilganman. Tangri panohida asraydi” Shundan so’ng yana ikki marta qayiq kelibdi, lekin u qayiqqa chiqmay, yana o’sha gapini aytibdi. Suv borgan sari ko’tarilib boraveribdi. Haligi odam cho’kib ketibdi. Narigi dunyoga borib Xudoga nolibdi. “Men umr bo’yi toat-ibodat qildim, Yaratgan egam! Sen” esa mening jonimga oro kirmading...” Shunda “Ey, g’ofil banda! – debdi tangri – Joningni asrash uchun bir emas, uch marta qayiq yubordim-ku, tag’in nima haqing qoldi?! To’g’ri toat –ibodat qilish yaxshi, lekin men senga yuborgan imkoniyatdan foydalanaolmaslik… Sendan harakat, mendan barakat!”


         Shu yerda oyimning rivoyati tugadi. Men tashqariga chiqdim va oyimdan eshitgan rivoyat haqida o’yladim. Ozroq sayr qildim. Bir payt yerda o’rmalab yurgan chumoliga ko’zim tushib qoldi. Negadir chumolini kuzata boshladim. Qarasam chumolilar tinimsiz harakat qilib uyiga nimalarnidir tashiyapti. Bittasi qiynalsa, ikkinchisi yordam beryapti. Nega bunchalik ko’p harakatlanadi-a? Ipdek oyog’i va ignani uchidek kichik yurakchasi insonnikidan tubdan farq qilsada, yashash uchun har doim g’ayrat qiladi. Shunda haligi rivoyatdagi odam bilan chumolini taqqoslab ko’rdim. Insonlardan tubdan farq qiluvchi chumoli yashash uchun ozuqa yig’ib harakat qilyapti. Lekin nimaga u odam yashab qolish uchun ozgina bo’lsada harakat qilmadi? Umr bo’yi toat-ibodat qilishga ishlatgan kallasini nega qayiqqa o’tirishga ishlata olmadi?! Inson o’zi o’z hayoti uchun hech narsa qilmasa, Tangri ham unga yordam berolmaydi.


         Shu payt notiqlik san’atiga mavzu izlayotganim esimga tushdi va men o’zimga o’zim savol berdim. “Hozir men haligi rivoyatdagi odamga o’xshab yo’l tutmayapmanmikin?!” Qaysi mavzuda yozsam ekan, qaysi mavzu yaxshi ekan-a? Deb ertayu kech o’ylayverganim bilan, biron bir kitobni o’qib ko’rmasam, biron bir yangilikni izlamasam, hattoki biror nimani yozib ham ko’rmagan bo’lsam, faqat o’ylab yurish bilan menga kerakli matn o’z-o’zidan yozilib qolmaydi-ku. Men notiqlik san’atida qatnashish uchun hozirgacha qanchalik harakat qildim? Hozirgina rivoyatdagi odam bilan haligi chumolini solishtirib taqqoslab ko’rdim. Bu shunchaki rivoyat edi. Men esa insonman, chumoli esa hasharot. Men ham o’sha chumoli ham bir zamonda yashayapmiz, bir havodan nafas olyapmiz. Hozir chumoli tinmay harakat qilyapti. Yashash uchun ozuqa yig’yapti. Men esa notiqlik san’atiga mavzu o’ylayapman. Lekin men shu chumolichalik harakat qilyapmanmikin? Mening hozirgi holatimda harakat va intilish bormikin?


         Bu faqatgina notiqlik san’ati haqidagi misol edi holos. Bu kabi misollar real hayotda qanchadan qancha uchraydi.


         Inson Alloh taolo in’om etgan bu bebaho hayotda yashash uchun, oldiga qo’ygan orzu-istaklari, maqsadlarini amalga oshirish uchun tinimsiz harakat qilishi, g’ayrat qilishi kerak. Ana o’sha harakat va intilish evaziga inson qanchadan-qancha yutuqlarga erishadi.


Razzaqova Mukarrama

Маҳмуд Амиров жамоаси финалда!

Самарқанд давлат чет тиллар институти жамоавий блоги

 


 


 


 



 


Самарқанд давлат чет тиллар институти ҳамда “Камолот” ёшлар ижтимоий ҳаракати ташаббуси билан “Заковат” ҳафталиги доирасида 1-7 апрел кунлари ўтказилган “Заковат” интелектуал ўйинлари фестивалида Таржимонлик факультетидан 14 та терма жамоа қатнашишди. Саралаш босқичидан муваффақиятли ўтган 7 та жамоамиз ярим финал ўйинларига йўлланмани қўлга киритди.


Ярим финал ўйинларига йўлланмани қўлга киритган жамоалардан Маҳмуд Амиров жамоаси ярим финал ўйинларида муваффақиятли қатнашиб, фахрли I – ўринни эггалади. Энг билимдон ва зукко талабаларимиздан иборат бўлган Маҳмуд Амиров жамоасини ярим финалдаги ғалабалари билан факультетимиз жамоаси номидан табриклаб, келгуси финал босқичида омадлар тилаб қолади.


 

Baxt formulasi

Самарқанд давлат чет тиллар институти жамоавий блоги

 


   Dunyoda har kim baxtni o'zicha tushunadi. Bolaligimda baxt bu- orzu-istaklarning barchasi ro’yobga chiqishi deb tushunganman. Ulg’aygach baxtni boshqacha tushuna boshladim. Baxt bu- sog’lik, sevgi, oila a’zolari, sevimli kasbi, do’stlik deb tushuna boshladim. Lekin hozir sanab o’tganlarim bo’lmasa-da o’zini baxtli his qiluvchi insonlar ham bor bo’lsa kerak. Ho’sh baxt o’zi nima? Baxt bu oddiygina hayot tarzida ham topiladigan tuyg’umi, yoki bo’lmasa erishish o’ta qiyin bo’lgan, boshqacha, yanikim o’ta murakkab hayot tarzimi?


   Bir necha yil avval uyimizni ta’mirlash uchun ustalar kelishdi. Ular 55 yoshlardagi ayol va uning 20 yoshlardagi o’g’li edi. Haligi ayol hayot tashvishlari charchaganligi so’lg’in yuzidan ko’rinib turardi. O’g’li esa har doim onasining yonidan ketmas, onasiga nimalardir degandek bo’lar, onasi esa unga muloyimlik bilan javob berar va ishida davom etardi. Keyinroq bilsam haligi bola gapirolmas ekan. Fikrini tushuntirmoqchi bo’lib ovoz chiqaradi-yu, lekin gapirolmaskan. Ustalar ishini tugatgach ish haqini oladigan kun ham keldi. O’sha kuni haligi ayolning o’g’li shunaqangi xursand bo’ldiki, onasiga nimalardur demoqchi bo’lib ovoz chiqardi. Onasi esa o’g’lini nima demoqchiligini tushundimi, “HA, albatta, o’g’lim” deya javob berdi. Men esa o’g’li nimani so’raganini ayoldan so’radim. U kishi shunday javob berdi: “ Bu o’g’lim mening yolg’izgina farzandim. Shunaqa tug’ilgan,  gapirolmaydi. Ishlarimga juda katta yordam bermasa ham, har doim yonimda turishining o’zi menga baxt. Agar o’g’lim yonimda bo’lmasa o’zimni yolg’iz va baxtsiz his qilaman. Shuning uchun ham o’g’lim hech yonimdan kelmaydi. Har doim ish haqi olsak o’g’lim xoxlagan badiiy kitobini olib beraman. Shuning uchun u hozir shunchalik xursand bo’lyapti. O’g’limning shunday xursand va baxtiyor yuzini ko’rish esa men uchun ikki karra baxtdir”


   Inson hayoti davomida kichikmi, kattami o’z orzulari bo’ladi. Masalan, men bolaligimda chiroyli qo’g’irchog’im bo’lishini orzu qilganman. Qo’g’irchoqqa ega bo’lganimda o’zimni baxtli his qilganman. MAktabda o’qib yurgan davrlarimda esa faqat a’lo baho ya’ni “5” olish mening orzuim edi. Har safar “5”baho olganimda baxtni tuyardim. Katta bo’lganim sari orzularim ham o’zgara boshladi. Oliy o’quv yurtiga kirish mening eng kata orzuimga aylandi. Lekin o’qishga topshirgan 1-yilim imtihonlardan yetarli ball ololmadim va o’qishga kirolmadim. Shunda men o’zimni dunyodagi eng baxtsiz inson deb o’yladim. O’sha kunlarning birida oyim menga shunday dedilar:” To’g’ri o’qishga kirolmaganing hafa bo’ladigan holat-u, ammo baxtsizlik emas. Hali yoshsan, o’qishga kirishga tayyorgarlik ko’rishing uchun yetarlicha vaqt bor. Agar chin dildan harakat qilib, g’ayrat bilan o’qisang, tayyorlansang, kelgusi yil albatta imtihonlardan o’tasan. ”  


   Shunda men uyimizni ta’mirlagan ayolni esladim. U ayol uchun yolg’iz emasligi, yakkayu-yagona farzandi yonidaligi eng kata baxt. O’gli uchun esa, onasi olib bergan kitobni birgalikda o’qishi eng kata baxt. Birgina o’qishga kirolmaganimni baxtsizlik deya atashim to’g’rimikin? Axir mening yonimda butun oila a’zolarim bor, sevimli do’stlarim, o’qish uchun yetarli kitoblarim ham bor. Qaysi tomondan qaramay, men baxtsizman deyishim noto’g’ri ekanligini tushundim. Shundan so’ng g’ayrat qilib o’qishga kirish imtihonlari uchun tayyorgarlikni boshladim. Bir yil tinimsiz o’qidim, tayyorlandim. Va nihoyat o’qishga kirish imtihonlaridan yetarli ballarni to’pladim.


   Baxt har doim o’zimizning yonimizda turar ekan, faqat uni his eta olsak bas. Men mana shu voqealardan so’ng o’z BAXT FORMULAmni yaratdim.  Bular quyidagicha:


Haligi ayol kabi dunyoda yolg’iz emaslikni his etish, ayolning o’g’li singari oddiygina narsada ham baxtni ko’ra olish va eng asosiysi  oldiga qo’ygan maqsad sari tinimsiz intilish, harakat qilishdir.


 


Razzaqova Mukarrama

Фидоийликни орзу қилинг

Самарқанд давлат чет тиллар институти жамоавий блоги

 


Инсон яшаяптими орзу қилишдан тўхтамайди. Ҳар биримизнинг олам олам орзу-умидларимиз бор. Орзуларнинг ушалиши ўз-ўзидан бўлмайди. Агар дилимизга тугган ниятимиз холис бўлса, эзгуликка йўналган бўлса, у албатта ушалади.


Биз орзулар оламига кирганимизда бутун борлиғимизни уларга бахшида этайлик. Чунки қалбимиздаги орзулар шунчаки яралмайди. Ҳар бир ҳодиса Оллоҳ иродаси билан юз берганидек, орзу қилишимизни ҳам у хоҳлаган. Демак, ушалишига ҳам ўзи мададкор бўлади. Шуни ҳис қилган ҳолда ҳаракатқилиб берсак бўлгани. Бу борада машҳур ёзувчи Паола Каелонинг фикрлари таҳсинга лойиқ. У ўзининг «Алкимёгар» асарида шундай дейди: «Бу курраи заминда олий бир ҳақиқат мавжуд: қачонки сен ниманидир астойидил истасанг, албатта унга эришасан, чунки бундай истак Оламнинг Руҳида дунёга келган бўлади. Сен ер юзида худди ана шунинг учун яратилгансан».


Юқорида орзуларимиз ушалиш калити сифатида ҳаракатни эътироф этиб ўтдик. Ҳаракат бу меҳнат дегани. Шуни билингки, мурод-мақсад хазинаси меҳнат кўпригининг устидадир. Кишини ҳаётдаги мушкулликлардан тадбир ва меҳнат қутқаради. Инсон меҳнатдан тўхтаса, камолотдан ҳам тўхтайди. Чунки камолот саройининг девори ҳам, пойдевори ҳам меҳнатдир.


Шуни таъкидлаш лозимки, меҳнат билан меҳнатнинг фарқи бўлади. Тўғри инсон ўз ишига виждонан, ҳалол ёндошади. Ҳалол меҳнатга муҳаббати бўлмаган одам тўғри йўлни йўқотиб қўяди. Оқибатда ҳалокат қарига қўлайди. Буни ҳаётнинг ўзи кўп бора кўрсатиб турибди.


Меҳнатсеварлик инсон қадр-қимматини белгиловчи мезонлардан биридир. Шундай одамлар борки, улар ўз касб-корига нисбатангина эмас, қалбан ҳам меҳнаткашдирлар. Уларни биз фидоийлар деб атаймиз. Бундай инсонлар ўзларини худди дунёни елкасида тутиб тургандай ҳис қилишади. Улар ўз даврига шу қадар пайванд бўлиб кетишадики, натижада ўз даврининг фарзандларига айланишади. Қалбан меҳнаткаш инсон жамиятимизда ўз манфаатини ўйлайдиган, кўр-кўрона ҳаракат қиладиган кимсалардан тубдан фарқ қилади. Бундай кимсалар ишини яхши уддаласаларда, улар буни мажбурият юзасидан бажаргандирлар. Фидоийлик эса мажбурият эмас, у инсонни энг олий фазилати, жамият манфаати йўлидаги астойдил ҳаракатидир.


Муҳтарам юртбошимиз И.А.Каримов ҳар куни, ҳар соатда фидоий бўлишни, ўзини томчи ва томчи, заррама зарра буюк мақсад сари, чарчамай, толиқмай тинимсиз сафарбар этиб боришни, бу фазилатни доимий кундалик мезонига айлантиришни ҳақиқий қаҳрамонлик деб баҳолайдилар. Ҳаётга келдикми шунчаки яшамаслик керак, ватан равнақи, юрт тинчлиги, халқ фаровонлигийўлида фидоий бўлиб, қаҳрамонга айланиш лозим. Бунинг учун аввало фидоийликни орзу қилинг ва бу орзу ушалишига астойдил ҳаракат қилинг!


Очилова Ҳилола